Narodna imena:
Glog, crveni glog, gloginje, glogić, glogovka, oštri trn, pasji trn, trnka, čobančica.
Glog je veoma rasprostranjen. Raste na kamenitim i suvim terenima, po šumama, kraj puteva, u nekim zemljama se gaji i kao živa ograda. Više ga ima u zapadnim delovima Srbije.
Kao lek koriste se list, cvet i plod gloga koji sadrže flavonoide, pretežno hiperozid, tanine, amine i dr. Najviše flavonoida sadrže listovi do 2,5%, a plodovi najmanje 0,1%. Pored toga u plodovima ima šećera, organskih kiselina, karotena i vitamina C.
U farmaceutskoj industriji glog se koristi za izradu galenskih preparata i gotovih lekova koji deluju diuretično i na proširenje krvnih sudova.
Glog povoljno deluje na srce kod starijih osoba sa povišenim krvnim pritiskom i oslabljenim miokardom, posle lakših infektivnih bolesti. Cvet i list se koriste kao blag lek za umirenje, protiv nesanice, raznih uzbuđenja i gušenja.
Smanjuje tonus i pokrete materice i creva. Deluje kao spazmolitik i geriatik. Plodovi se mogu koristiti i za jelo.